O biljnim vlaknima se piše i govori mnogo.
O čemu se zapravo radi?
Biljna vlakna sastoje se od ostataka jestivih biljnih ćelija koji nisu svarljivi u humanom digestivnom traktu.
Postoje dve vrste vlakana:
• rastvorljiva – u crevima obrazuju gel strukturu
• nerastvorljiva – nepromenjena prolaze kroz digestivni takt.
Delovanja:
1. pojačavaju peristaltiku creva i olakšavaju pažnjenje. Vlakna koja se ne rastvore, nabubre, povećaju volumen crevnog sadržaja, pokrenu creva i ubrzaju defekaciju
2. Rastvorljiva vlakna deluju prvenstveno u tankom crevu tako što vezuju vodu i stvaraju gel masu. Tako stvorena struktura zadržava glukozu, čime se smanjuje resorpcija šećera iz hrane. Tu vlakna
igraju značajnu ulogu u terapiji dijabetesa tipa II regulacijom nivoa šećara unetog putem hrane
3. Rastvorljiva vlakna deluju i na smanjenje nivoa holesterola u krvi. U dvanaestopalačnom crevu vezuju žučne kiseline i izbacuju ih putem stolice. Tako je onemogućena reapsorpcija žučnih kiselina iz tankog creva ponovo u jetru, gde se iz njih stvara LDL holesterol (loš)
4. Smanjenje telesne težine – rastvorljiva vlakna stvaraju gel masu jednim delom i u želucu dajući osećaj sitosti. Za mršavljenje pomaže svakako i regulacija stolice, a smanjenjem apsorpcije šećera ne dolazi do pretvaranja viška glukoze iz krvi u masti i nagomilavanja masnog tkiva.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje svakodnevni unos biljnih vlakana u količini od 25-40 grama.
Sve ovo su razlozi da se što pre počne sa redovnim unosom namirnica bogatim ovim dragocenim vlaknima,
a to su:
• povrće, naročito mahunarke i lisnato zeleno povrće
• voće, posebno sveže, kora sadrži najviše vlakna i ne treba je ljuštiti
• integralne žitarice.
U apotekama postoje i dijetetski preparati biljnih vlakana, i dobro je uključiti ih u terapiju zatvora, povišenog holesterola i pri mršavljenju.
Bitno je samo držati se tačnog doziranja po uputstvu proizvođača.
