respiratorne-infekcije

SEZONA RESPIRATORNIH INFEKCIJA

Posted on:

JESENJE PREHLADE I JAČANJE IMUNITETA

autor: Dr J. Bidžić

Prehladu veoma često nazivamo gripom. Prema simptomima zaista liči na gripu, ali su, za razliku od gripe, tegobe mnogo blaže

Respiratorne infekcije su veoma česte i predstavljaju najčešće zarazne bolesti. Dijele se na infekcije gornjih respiratornih puteva i infekcije donjih respiratornih puteva. U najvećem broju slučajeva su virusnog porijekla, a česte su zbog veoma lakog načina prenošenja. Prenose se kapljičnim putem, putem vazduha kašljanjem i kihanjem ili direktnim kontaktom.

PREHLADA ILI GRIPA?

Prehlada, nazeb ili rinitis je zarazna bolest , koju izazivaju virusi, kako kod odraslih, tako i kod djece. Najčešće se javlja u jesen i zimu. U prvih pet godina života djeca obično prebole 6-9 ovakvih infekcija i ova pojava je normalna u fazi razvoja imunog sistema, kada djeca razvijaju svoj imunitet.
Prehladu veoma često nazivamo gripom. Prema simptomima zaista liči na gripu, ali su oni mnogo blaži.

Najvažnije razlike su:

  • Simptomi gripe počinju naglo, kod prehlade je početak postepen,
  • Gripa je praćena visokom temperaturom, dok kod prehlade temperatura može biti umjereno povišena,
  • Bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja skoro uvijek se javljaju kod gripe dok kod prehlade rijetko,
  • Umor, slabost, malaksalost su česti simptomi gripe,
  • Suh, nadražajni kašalj je vrlo neprijatan kod gripe, kod prehlade je vrlo blag,
  • Zapušen nos, curenje iz nosa i kihanje su, prije svega, simptomi prehlade,
  • Komplikacije su česte kod gripe, ukoliko se ne liječi.

PREVENCIJA NAJBOLJI LEK

Prevencija je najbolji lijek, kao i za ostale bolesti, tako je i za prehladu veoma važna. Treba voditi računa o ličnoj higijeni, što češće pranje ruku vodom i sapunom, provjetravanje prostorija, kao i boravak na otvorenom. Ukoliko kišemo iIi kašljemo treba da vodimo računa da ne prenesemo virus drugoj osobi. Zato treba koristiti maramice koje uredno odlažemo. Za cjelokupno zdravlje bitno je dovoljno sna i, naravno, pravilna i zdrava ishrana. Kao preventiva se mogu koristiti i preparati za jačanje imuniteta koji sadrže vitamine i minerale. Bitno je ojačati imunitet i smanjiti uticaj štetnih činilaca koji narušavaju otpornost organizma, odnosno povećavaju rizik od bolesti. Ishrana i fizička aktivnost su faktori koji mogu da poboljšaju naš imunitet, dok su stres, pušenje i alkohol faktori koji ga ruše.

NEOPHODNI VITAMINI I MINERALI

Ishrana treba da bude uravnotežena, izbalansirana. Unositi dosta voća, povrća i žitarica, jer su nam važni ne samo zbog vitamina i minerala, već i zbog dijetnih vlakana. Ta dijetna vlakna čine podlogu na kojoj se razvijaju probiotske bakterije u digestivnom sistemu. Od mliječnih proizvoda koristiti jogurt i kefir, koji su jaka probiotska kultura. Treba unositi fermentisano povrće, kao što je kiseo kupus, paprika, crni i bijeli luk, zelje, špinat, karfiol, brokoli, cvekla, mrkva, srijemuš. Svo to povrće ima dosta vitamina i minerala, kao što su selen, cink, mangan, gvožđe. Minerali su komponente antioksidantnih enzima i uključeni su u poboljšanje imuniteta. Ne treba zaboraviti i mahunarke, pasulj, sočivo, bob, koji sadrže gvožđe, mangan i dosta B vitamina, koji ima povoljan efekat na imuni sistem. U paprikama ima C vitamina izuzetno mnogo, isto kao što ima u limunu i naranči. Maslinovo ulje je jako blagotvorno i ljekovito, ne samo zbog monozasićenih kiselina, već i zbog drugih sastojaka, kao što su oleinska kiselina, vitamin E, beta karoten. Treba koristiti limun, jabukovo sirće, maslinovo ulje i bijeli luk, koji ima antibakterijska, antigljivična i antivirusna svojstva.

POVEĆATI NIVO D VITAMINA

Bitno je da se povrće priprema na pari. Treba izbjegavati prženu i pohovanu hranu, jer smanjuje naš imunitet zbog oslobađanja lipidnih peroksida. Sve morske ribe imaju omega-3-kiseline i D vitamin koji su značajni za jačanje imuniteta, jer je dokazano da je D vitamin u našoj populaciji jako nizak. Jedan od značajnih napitaka je kakao, kao snažan antioksidans, ima mnogo cinka, hroma i drugih korisnih jedinjenja, posebno flavanoli koji utiču pozitivno na imuni sistem, kao i na hormone sreće i na bolje raspoloženje. Gojaznost je povezana sa slabijim imunim odgovorom i rizikom zarazne infekcije. Zato ne treba jesti razne grickalice, proizvode od bijelog brašna, koncentrovane šećere i slatkiše.

ANTIBIOTIK NE LIJEČI OD VIRUSNE PREHLADE

Fizička aktivnost je jako važna. Preporučuje se jedan sata brzog hoda dnevno. Napetost, nervoza, strah, stres bitno utiču na smanjenje imuniteta. Treba da pokušamo da zadržimo neki mir uz ono što nam prija, knjiga, film ili neki hobi. Ako imamo simptome prehlade, savjetuje se mirovanje uz unos dosta tečnosti, toplih čajeva, supa, sokova od cijeđenog voća i laganija ishrana. Ukoliko dođe do povećanja tjelesne temperature uzeti paracetamol ili ibuprofen. Prehlada obično prolazi za 7 do 10 dana. Često se kod prehlade uzimaju antibiotici. Antibiotik je lijek koji djeluje na bakterije, ali ne i na viruse. Nekontrolisanim uzimanjem stvara se rezistencija – otpornost bakterija. Antibiotik ne samo da neće doprinijeti izlječenju prehlade, već djeluje i na bakterije koje normalno žive u flori sluzokože i tako otvara put virusima.

Betty.ba

X
× Imate pitanja?